pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi,
zvaće se: šta bi rekla čelsi meni
irena ristić i đorđe živadinović grgur [onda obrnuto]
premijera: 25. avgust 2023. u 20 sati
kulturni centar beograda • podroom galerija
reč je o pozorišnom pretresu koji je posvećen postupcima uzbunjivanja i konceptu radikalne transparentnosti. pripremljen je po motivima knjige readme.txt - svedočanstvu bivše vojne analitičarke koja je svojim potezima promenila našu percepciju imperijalnih ratova i proširila opseg borbe za rodnu pravdu. ovo je umetnički omaž čelsi mening, ujedno i ogled zasnovan na dinamičkoj formi u kojoj publika postaje saučesnica, dok se lokalni odjeci makropolitičkih kretanja traže i izvode u javnom pretresu imerzivnog karaktera.
<<<
godine 2010. kao obaveštajni vojni analitičar, bredli mening je obelodanio 720 000 poverljivih dokumenata, te putem vikiliksa otkrio javnosti kako američka vlada vodi ratove u avganistanu i iraku, i kako se tretiraju zarobljenici u zatvorima kao što je gvantanamo. uskoro je to i na svojoj koži osetio jer je nakon hapšenja podvrgnut brutalnoj torturi, suočen sa 22 optužbe od kojih je najgora [pomaganje neprijatelju] nosila opasnost od smrtne kazne ili doživotne robije. prvi put u istoriji američkog pravosuđa, sudski proces povodom otkrivanja državnih tajni okončava se presudom od 35 godina zatvora, ali se borba za prepoznavanje istine nastavlja, sada i kroz rodnu tranziciju. dan nakon izricanja presude, mening podnosi zahtev za hormonsku terapiju i medicinski tretman koji omogućuju telesnu promenu. posle višestrukog odbijanja, pod pritiskom sve glasnijih organizacija civilnog društva, američke vojne institucije popuštaju, te mening konačno ostvaruje svoje zakonom regulisano pravo. u poslednjem mesecu predsedničkog mandata barak obama odlučuje da joj smanji kaznu na sedam, tada već gotovo odsluženih, godina zatvora. privremeno je puštaju, potom ponovo zatvaraju jer odbija da svedoči pred velikom porotom protiv asanža. tek u maju 2020. godine, čelsi mening konačno izlazi na slobodu. postaje ujedno i simbol te slobode, kao i istine za koju se bori, jer njeni potezi dobijaju odjek u akcijama drugih uzbunjivača, dok se naša percepcija bliskoistočnih sukoba menja - upravo u veku bezbednosti u kome se pod izgovorom zaštite krše sva ljudska prava i slobode, te se ljudi, pa i čitavi narodi zlostavljaju u službi imperijalnog diktata. daljim aktivističkim delovanjem, čelsi mening postaje snažno uporište u borbi protiv opresije i podrška transrodnim osobama. njena životna priča opisana je u knjizi readme.txt koja je objavljena u oktobru 2022. i polazište je ovog pozorišnog pretresa u kome se pokreće niz pitanja: u kojoj meri znamo o nasilju koje se vrši u službi profita, pod izgovorom liberalizacije? kakav je naš odnos prema onome što znamo? da li su uvidi dovoljni za pokretanje akcije? jesu li ljudi spremni za društvene pomake? čega bi se odrekli i koliko su voljni da rizikuju?
>>>
polemike koje i danas pokreće čelsi mening sve kontroverznijim delovanjem u javnoj sferi, mogu se posmatrati u svetlu koncepta radikalne transparentnosti koji objedinjuje pitanja lične i društvene promene: utemeljene s jedne strane u disonanci u kojoj se nasilje zapadne hegemonije i ratnička ideologija kapitala sučeljava sa ljudskom savešću, a s druge strane u borbi za ostvarivanje transrodnog identiteta, spram militantnog sistema koji utočište ima u patrijarhalnoj patologiji. ovi procesi su komplementarni, dakako, te samo kada se posmatraju skupa, isprepletani, otkrivaju puteve daljih delovanja, jer se ukrštaju u direktnoj akciji koja je u ovom trenutku možda jedini mogući ishod.
scena, kostim i dizajn: škart kolektiv
video: olga košarić
zvuk: antonio andrić
makete: katarina gavrilović, boško zdravković i vera petronijević
produkcija: hop.la! u saradnji sa kulturnim centrom beograd
podrška: rekonstrukcija ženski fond
